Вјерски туризам

Имао сам велику жељу да саградим цркву, моју задужбину. Поред тога што ме његово преосвештенство Владика Василије епископ Зворничко-Тузлански одушевио својим ктиторством, градећи и изграђујући многе цркве и манастире (до сада 207 у својој епрхији) и који је био моја велика инспирација, један од слиједећих разлога било је и то што је у мом селу Бргуле (Општина Вареш) није постојала ниједна црква, као ни у сусједних двадесетак православних села на Варешкој општини, све до села Нишића (Општина Илијаш). Хтио сам да моја црква буде на узвишеном мјесту како би доминирала селом и околином. Требало је направити вјештачко брдо, а да би се земља слегла и постала статична за изградњу, потребно је бар двије или три године слијегања. Почео сам са изградњом након непуних три мјесеца. Један мој пријатељ, Нешо Мирић (геолог) ми рече: "Е, Борисе, ако се ова твоја црква не сруши, онда стварно има Бога". Ево моје цркве, не помаче се ни цантиметар.
manastir


Када сам затражио благослов од његовог преосвештенства Владике Зворничко- Тузланског господина Василија да саградим задужбину, једнога дана Владика је дошао како би видио мјесто гђе би се црква градила. Претходно сам мало закопао неколико степеница онако у земљи како би се Владика могао попети до врха брда. Попесмо се ми, а оно горе равне површине тек десетак квадрата. Мени непријатно шта ће рећи човјек, земље тек за гувно, а он хоће цркву на том мјесту. Хвала Богу нешто је видио испред времена, као и ја, те ми даде благослов, а моја црвка поче са изградњом. Имао сам тада још један проблем, јер сва моја уштеђевина у џепу, а и она испод јастука била је пар стотина марака.Богу хвала, крену посао. Наравно, свака црква или манастир носе и посвећена су им имена неког светитеља. Пита ме Владика Василије имам ли жељу као ктитор казати име светитеља у чије би име подигли светињу, предложио сам Светог Архангела Михаила (славу мојих предака) иако ми је садашња слава Свети Отац Никола. Владика је мало размишљао и на крају рече да буде посвећена Светом Оцу Николи љетном. Боже ме опрости, нисам ни знао да постоји Свети отац Никола љетни, јер у мом крају се тај дан обиљежавао као "Николице", а ја никада нисам знао да је то исти светац , односно да се слави пренод моштију Светог Оца Николе из Мира Ликјиског у Бари, гдје и данас почивају његове мошти. Добро се сјећам да сам на тај дан ишао често у мјесто Рељево (код Сарајева), односно у Рељевскеу цркву, поред ријеке Босне гдје се сваке године одржавао велики збор (теферич). Питах Владику у који дан је Свети Никола љетни, а он ми одговори да је то 22. мај. Како рече 22. мај, мени само нешто поче да бруји у глави, приупитах је ли то коначна Ваша одлука преосвећени Владико, а он онакав пријек чврсто рече, јесте. Ја га пољубих и захвалих му се, а он сав у чуду, вели не испуних му жељу, а види сада ме љуби од радости и захваљује ми се, како и не би, јер 22. мај је датум мог рођења, тако да мој манастир и ја славимо у исти дан. Он ће довијека, а ја ко зна.

krstionica2
На моју жељу да направим крстионицу у Руском стилу, Прота Милорад из Митровице (родом из Хан Пијеска) посла ми факсом пар цртежа руских дрвених цркви. Листам и гледам и одмах ми за око запе ова коју и саградих. Текст који се налазио испод цртежа тада нисам ни прочитаo. У њему је писало да се црква налази на Аљасци и да је посвећена Светом оцу Николи љетном, а Бог тако хтједе да буде посвећена истом светитељу овдје у Етно селу.

Борис Станишић

krstionica